Egipatska umetnost

Египатска уметност се односи на архитектонске грађевине, слике, вајарска и дела примењених уметности Старог Египта, почев од праисторије па све до римског освајања Египта 30. године п. н. е. Историја Египта је најдужа од свих старих цивилизација које су се развијале на Средоземљу и простире се у времену од око 3000. године п. н. е. па све до 4. века н. е. У овој земљи која се развијала на обалама реке Нил и која је била затворена за спољашње културне утицаје, развио се један уметнички стил који је једва доживео промјене у својој трихиљадугодишњој историји. Све уметничке манифестације старог Египта биле су подређене држави, религији и фараону који је сматран богом на Земљи. Од самих почетака веровање у загробни живот је диктирало норму по којој се покојник сахрањивао заједно са својим богатством, како би се осигурао његов пут до вечности. Регуларност природних циклуса, бујање и излевање реке Нил, промене годишњих доба и смењивање дана и ноћи сматрани су поклонима богова становницима Египта. Египатска мисао, морал и култура, биле су у уској вези са дубоким поштовањем за ред и равнотежу. Уметност је стварана са идејом да буде корисна и није се говорило о лепоти уметничких дела него о њиховој ефикасности. Промене и новост никада нису сматране као нешто важно само за себе, тако да су стил и конвенционализми представљања успостављени у првом моменту, практично без промена остали да важе скоро 3000 година. Из нашег савременог угла египатски уметнички језик може изгледати статично и ригидно, међутим његова суштинска намена није била стварање једне стварне слике ствари, онако како су оне јављале, него једна синтеза за вечност суштине особе, животиње или других предмета који се могу срести у египатској уметности.